O mom Kuzminu...

Подручје Кузмина било је насељено још у време праисторије, а касније и и у доба антике и средњег века.

Новија историја Кузмина везана је за 16. век. Како се наводи у више извора село је име добило по светим мученицима и бесребреницима, лекарима и чудотворцима светим Козми и Дамјану. Турски путописци као и управитељи који су убирали део пореза у овом делу Срема такође пишу о Кузмину. Још тада помиње се да су становници села Рашани, Раси како су тада називани Срби.

У 17. и 18. веку изграђена је првобитна црква, која је изгорела у пожару да би темељи нове цркве посвећене Козми и Дамјану били започети 1773. године. У црквеним летописима забележен је велики труд и љубав са којима су тадашњи становници Кузмина градили цркву. Сама црква у току свог постојања доживела је неколико оштећења споља и изнутра што због ратова што због временских непогода.

 Демографија

У насељу Кузмин живи 2703 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (40,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 1050 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 3916 [1] 1953. 3953 1961. 4086 1971. 3888 1981. 3730 1991. 3491 3454 2002. 3478 3391

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			3.272	96,49%
Хрвати			19	0,56%
Мађари			17	0,50%
Југословени			13	0,38%
Роми			10	0,29%
Немци			8	0,23%
Словаци			5	0,14%
Русини			5	0,14%
Црногорци			2	0,05%
Словенци			1	0,02%
Румуни			1	0,02%
Македонци			1	0,02%
непознато			9	0,26%

Kuće u Sremu za par hiljada eura

Pišem ovo, mada znam da ima mnogo onih kojima je sve ovo dobro poznato, ali bih želeo da ovo prvenstveno dođe do onih drugih ljudi, kojima bi ovakve informacije mogle da promenu neke stvari u životu.
Pre neki dan u razgovoru sa prijateljem  iz Kuzmina, koji nam inače uslužno sređuje naše piliće,  čujem da u našem selu ima oko 240 napuštenih kuća u kojima niko ne živi, i koje su manje više za prodaju.On mi spomenu da je i on skoro imao priliku da svoju kuću dobro proda za 5.000eura,ali ga otac odgovori od te zamisli, pošto je to kuća u kojoj je on rođen, i sve uspomene su mu u toj maloj kući.....
Za 5.000 eura, a ima i jeftinije??
Strašno!!
To su kuće sa strujom i vodom , i sa manjim ili većim placem, baštom oko kuće.
Oni koji na praznom placu  prave kuću, plaćaju priključak za struju i vodu po par hiljada eura, a ovde još dobijete i krov nad glavom, koji sa manje više rada,može da se dovede u jedan mali dopli dom.
U velikom Beogradu za ove pare možete kupiti jedva 3 kvadratna metra betona!
U našem šoru postoji jedna mala stara kuća sa velikim placem, ima i struju, mislim da ima i vodu u dvorištu.Trebalo bi na njoj da se poradi, ali za 2-3 hiljade eura koliko se prodaje , dobijete svoje malo imanje.
Mnogo je ovakvih primera po našim selima, pokušaću da iskoristim jedan lep sunčan dan, i obiđem moje selo, fotografišem te stare kuće, pa možda se i pojavi neki kupac, koji će nekoj od njih dati stari sjaj.

O našem salašu

Naša kuća je izgrađena davne 1940 godine, a tokom vremena su izvršene dve dogradnje.Napravljena je veranda i kupatilo, u kojoj je ranije postojao bojler na čvrsto gorivo.Kuća je pravljena od čerpića, mešavina gline i pleve, sa istim materijalom je i malterisana. Kuće su se nekada krečile jedinim i sada najzdravijim krečom, što i danas činimo.Ovi sada primitivni materijali su ljudima pružali život u veoma zdravoj kući, bez vlage, sa zidovima koji dišu, koji leti pružaju sjajnu klimu, bez klime, a zimi toplu kuću, i jeftino grejanje.Da bi imali predstavu kako je ako se malo prilegne leti preko dana, onda vam moram reći da oko je napolju +35C, čak i tada se morate pokriti sa dekom-dve.Naš salaš je odvojen od drumskog saobraćaja, i naseljenog mesta, karakteriše ga čist vazduh, mir i tišina, poj ptica,miris cveća i procvetalog voća, pevanje kokica i petlova,šuštanje lišta,zvuci povetarca.Ništa lepše nema nego kada se sedne u debelu ladovinu našeg oraha, na čašicu rakije, kaficu , pravi sremački ručak....
Na našem salašu je dosta pomoćnih objekata, štala, kokošinjac, svinjac, pušnica,razme šupice i korisne prostorije, tako da na selu nema problema oko manjka prostora.Našu decu učimo od malih nogu kako se proizvodi hrana,učimo da razlikuju biljke i životinje sa kojima živimo , učimo ih da vole prirodu i da je čuvaju i neguju.Milica sa 3 godine već razlikuje ptice, domaće životinje, povrće, neke lekovite trave, zar to nije divno.
Svega lepog imamo, svakojakog sezonskog svežeg povrća i voća, jabuka, šljiva, krušaka, dunja, duda, bresaka, kajsija, jagoda..., ma pijaca i prodavnica nam skoro i ne treba.
U planu nam je izgradnja malog vetrogeneratora koji će nam obezbediti neovisno napajanje električnom energijom i solarni kolektor za toplu potrošnu vodu skoro preko cele godine.
Naša vrata su širom otvorena svim putnicima namernicima, na čašicu dobre rakije i zdravu domaću hranu.