Pobadanje kolaca za paradajz, setva luka i zeleni..

 Danas smo pobadali bagremove kočeve za paradajz, ovde ćemo rasaditi novosadski jabučar, rani i veoma ukusan paradajz.Sa jedne strane smo posejali neven, a sa druge strane kamilicu.

Setva zeleni i crnog luka

Dobro pripremljena  i rastresita zemlja za luk i zelen, veoma bitna kod setve zeleni

Premeštanje gomile stajnjaka i zalivanje.Na jesen ovim stajnjakom đubrimo baštu.

Na putu do naše crkve

Kišan, prohladan dan.Na putu do crkve sam zabeležio mojim fotoaparatom par starih napuštenih kuća u Kuzminu.Kažu da je kod nas u Kuzminu oko 240 napuštenih kuća.Užas!Pa eto vam prilike, ko želi da obezbedi imanje  na selu, a ima par hiljada eura u šteku, evo prilike.Ja sam tu da vam pomognem u svakom slučaju.

Naš salaš malko izdaleka

Česma sa koje koristimo vodu za piće i spremanje hrane

Prva napuštena kuća na koju sam naišao, na glavnom putu za Bijeljinu

Još jedna...

Do pre par godina je ovde bila ambulanta , apoteka i lekarski stanovi.Ovo je stara švapska kuća, vlasnik je jedan nemac.Kako se priča u selu, namerno se pušta da propadne, i ako neko nešto ne preduzme, ova stara kuća će se srušiti sama od sebe.Nalazi se na samom raskršću puteva za Sremsku Mitrovicu, Bjeljinu, Šid i Erdevik.

Naša crkva

Pričešćivanje najmlađih

Sadnja leske preuređivanje starog svinjca

Još jedan divan i radan dan je za nama.Prosto je neverovatno koliko čovek može da izdrži da radi ,a da se ne umori, kada radi sa puno ljubavi.Zbog iščekivanja da se što pre bacimo na posao, kasno smo i doručkovali, i gle , prolete nam dan.Praktično, na ručak i zaboravismo.Dešava se i  to kada želimo pred sutrašnju nedelju što više da uradimo, a i meteorolozi najavljuju neku kišu ovih dana, dobro će nam doći da zalije posejano.

Danas sazađen još jedan red leske, za jedno 4 godine možemo očekivati prvi rod.

Ovako vršimo dezinfekciju kolaca za paradajz.

E sad vec lici na nesto

 

 Danas sam morao malo da razvalim dedin stari svinjac, od kojeg uskoro pravimo prostor za piliće.Macola od 10 kg i udri.Biće ovde doosta posla dok ne dobijemo ono šta smo smislili.

Mart je mesec , počeli su radovi u bašti

Konačno je stiglo proleće i dugo očekivani radovi u bašti.Nakon lepe i snežne zime, zemlja se dobro odmorila, napojila vode, i ako Bog da , ove godine da nam da lep rod.

Setva crnog luka u leje.

 

Zgodna spravica za pravljenje brazdica prilikom setve

Lešnik izuzetno lepo izgeda

Mlade sadnice Aronije

Počeli smo sa proširivanjem voćnjaka

Krompir,luk, španat i rasad u našem plasteniku, vreme je da se plevi

Naše male kokice stare svega mesec dana

Naš ukusni proizvod

Kako je lepo ovo videti

Naše najmlađe jato, izleženo u nedelju

Pripremajući zemlju za krompir, neke od kokica su lovile crviće

 

Ovčiji  stajnjak za krompir

Krompir smo sadili na rastojanju 35x70

Proizvodnja pilića na otvorenom

Prvom inkubacijom smo započeli našu proizvodnju domaćih koka , a sa prvim toplim danima krećemo sa ograđivanjem našeg salaša, i gradnjom montažnih kokošinjaca koje će služiti da se kokoške sklone od lošeg vremena, da noće i da nose jaja.
Za farme ovakvih koka nisam čuo da postoje u Srbiji, zbog neisplativosti, mada mislim da se kroz organsku proizvodnju ovih koka na otvorenom, gde imaju celodnevnu pašu, mogu ostvariti dobri rezultati i dobri prihodi.
Bez pogovora, meso ovih koka, a pogotovo gajene na ovaj način, su neuporedivo bolje, ukusnije i što je najbitnije zdravo, u odnosu na sortne koke koje se proizvode u industriji.
Bez obzira što se ove kokoške gaje preko 6 meseci do klanja, mislim da se sa realnom cenom i solidnim tržištem može dobiti dobra računica.Zašto se okrećemo ovoj proizvodnji:
-pa na prvom mestu što su ovo prirodne sorte, zdrave za našu ishranu ,
-piliće sami možemo da proizvodimo, nije nam potrebno skupo matično jato,
-pilići su otporni na bolesti, nije potrebno trovati meso vakcinacijama,
-nije potrebna skupa ishrana, pošto na otvorenom kokoške pronađu sve one prirodne  vitamine i proteine    koji su im potrebni,
-kokoške nam nose zdrava i ukusna jaja, bez konkurencije u kvalitetu

-jedina mana je dugačak period proizvodnje, ali to amortizujemo cenom ishrane, i cenom pilića

Prostor koji planiramo da uredimo, ogradimo za ovu proizvodnju je negde oko 30 ari.

Naša prva inkubacija pilića u proizvodnji organske hrane

Iako sam zagovornik prirodne proizvodnje hrane, morali smo se poslužiti sa malom pomoći tehnike.Od mog dobrog prijatelja Miće sam uzeo godinama nekorišćen inkubator, supruga Sneža ga je sredila i prefarbala, i mogli smo da krenemo sa inkubacijom.
Sa povećanjem jata inkubiranjem ,brže ćemo doći do dovoljnog broja kokica koje će posle same nasađivati svoja jaja, i tako na prirodan način povećavati  jato.

 U inkubator smo ubacili 92 jajeta, podesili temperaturu na 38C, nasuli vodu u posudice, koje će nam pomoći oko potrebne vlažnosti vazduha unutar inkubatora.

Danas, 19-og februara su pilići počeli da probijaju ljusku jajeta.